Većina predstavnika reda Rhizochloridales ima jednoćelijski talus koji je na rizopodijalnom stepenu morfološke organizacije. Među ovim algama sreću se i pretstavnici sa drugačijima tipom morfološke organizacije. Tako se ćelije pojedinih vrsta nalaze u „kućici“ koja je pričvršćena za podlogu. Takođe, sreću se i predstavnici kolonijalnog nivoa morfološke organizacije, kao i takvi čije je telo u obliku plazmodijuma.
Ovaj red je naziv dobio po najpoznatijem rodu koji je svrstan u ovaj red, a to je Rhizochloris. Red Rhizochloridales, opšte uzev, je ekvivalentan klasi Xanthopodophyceae. Klasa je dobila naziv po tome što se kod ovih predstavnika žutozelenih algi javljaju pseudopodije, dok se bičevi nikada ne javljaju.
Na površini ćelije nalazi se periplast. U protoplastu se nalazi jedno jedro, koje se može videti tek posle posebnog bojenja, pulsativna vakuola, kao i nekoliko hromoplasta, ali se uvek samo u jednom javlja stigma. Kao rezervne supstance sadrže ulja. Razmnožavaju se vegetativno deobom ćelija. Pri razmnožavanju kćerke ćelije se ne razilaze, već ostaju spojene pseudopodijama.
Predstavnici reda Rhizochloridales su najčešće stanovnici slatkovodnih staništa. Žive kao slobodni (nepričvršćeni) organizmi ili kao epifite. U pogledu ishrane autotrofni su, ali se mogu hraniti i holozojski, odnosno uzimajući i vareći bakterije i sitne planktonske organizme.
Ovaj red je naziv dobio po najpoznatijem rodu koji je svrstan u ovaj red, a to je Rhizochloris. Red Rhizochloridales, opšte uzev, je ekvivalentan klasi Xanthopodophyceae. Klasa je dobila naziv po tome što se kod ovih predstavnika žutozelenih algi javljaju pseudopodije, dok se bičevi nikada ne javljaju.
Na površini ćelije nalazi se periplast. U protoplastu se nalazi jedno jedro, koje se može videti tek posle posebnog bojenja, pulsativna vakuola, kao i nekoliko hromoplasta, ali se uvek samo u jednom javlja stigma. Kao rezervne supstance sadrže ulja. Razmnožavaju se vegetativno deobom ćelija. Pri razmnožavanju kćerke ćelije se ne razilaze, već ostaju spojene pseudopodijama.
Predstavnici reda Rhizochloridales su najčešće stanovnici slatkovodnih staništa. Žive kao slobodni (nepričvršćeni) organizmi ili kao epifite. U pogledu ishrane autotrofni su, ali se mogu hraniti i holozojski, odnosno uzimajući i vareći bakterije i sitne planktonske organizme.
U starijim klasifikacijama je rod Chlorarachnion bio svrstavan u okviru familije Rhizochloridaceae. Međutim, krajem dvadesetog veka je detaljnije ispitana građa vrsta ovog roda i uočeno je da ne poseduju pigmente karakteristične za razdeo Xanthophyta, već da poseduju hlorofile a i b što je ukazivalo na srodstvo sa zelenim algama. Međutim, citološka struktura se suštinski razlikuje kod zelenih algi i roda Chlorarachnion, pa je on izdvojen u zaseban razdeo - Chlorarachniophyta kome su kasnije priključeni još neki rodovi. Postoji više sistema klasifikacije ovog reda, a autor Algolobloga se opredelio za sledeći:
1. FAMILIA : RHIZOCHLORIDACEAE
- genus : Rhizochloris
2. FAMILIA : STIPITOCOCCACEAE
- genus : Stipitococcus
- genus : Stipitoporos
- genus : Rhizolekane
3. FAMILIA : MYXOCHLORIDACEAE
- genus : Myxochloris
- genus : Chlamydomyxa
2. FAMILIA : STIPITOCOCCACEAE
- genus : Stipitococcus
- genus : Stipitoporos
- genus : Rhizolekane
3. FAMILIA : MYXOCHLORIDACEAE
- genus : Myxochloris
- genus : Chlamydomyxa
